BTS Univerzum - vremenska linija LY: Answer 2
Imajte na umu - ovo je izmišljena priča koju su kreirali Big Hit i BTS! Vremenom, postala je poznata kao BU tj. BTS Universe (BTS Univerzum).
Seokjin
25. jun 2019.
Usamljena saksija odmarala se na prozoru školske ostave. Nisam znao kako je tu dospela, niti ko od mojih drugova je doneo. Uzeo sam telefon. Ostava je uvek bila slabo osvetljena, u tami su se poigravale senke. Tu nije bilo struje. Ipak, mogao sam da razlikujem zeleno lišće zahvljajući svetlu koje je stizalo kroz prozor. Fotografija koju sam napravio nije ispala dobro, a telefon nije jedini razlog zašto je to tako. Zapravo, često sam razmišljao o tome zašto fotografija nikad ne uhvati sve što oko vidi.
Kad sam prišao, primetio sam slov H pri dnu saksije. Podigao sam je i pročitao „Hoseok_ova saksija“. Nasmejao sam se. On je jedini od nas ovde doneo saksiju. Vrato sam je na mesto, ponovo je samo H bilo vidljivo. Pogledao sam malo bolje i video da je prozorska daska bila skroz ispisana. Zidovi i plafon, takođe. „Prođi ili umri“, imena neuzvraćenih ljubavi, sastanci, bezbroj imena - sve je postajalo bledo, jedva čitljivo.
Ova prostorija nije uvek bila školska ostava. Nekada je bila ispunjena učenicima. Puna tokom školske godine i prazna tokom raspusta. Da li su ti učenici bili poput nas? Da li su ih kažnjavali kad zakasne ili propuste čas? Da li su imali nemilosrdne profesore, kontrolne i ispitivanja kojima nema kraja? Da li je bilo profesora koji su đake prijavljivali direktoru?
Razmišljao sam da li se ime mog oca nalazi zapisano tu negde. Škola je za njega bila alma mater (latinski izraz – moje sveučilište). On veruje u to da se porodično dostojanstvo može održati samo ako se pohađa ista škola. Najzad, pronašao sam njegovo ime. Nalazilo se na sredini levog zida okruženo drugim imenima. Ispod imena stajala je kratka rečenica: "Sve je počelo ovde."
BTS Univerzum - početna strana
Seokjin
25. jun 2019.
Usamljena saksija odmarala se na prozoru školske ostave. Nisam znao kako je tu dospela, niti ko od mojih drugova je doneo. Uzeo sam telefon. Ostava je uvek bila slabo osvetljena, u tami su se poigravale senke. Tu nije bilo struje. Ipak, mogao sam da razlikujem zeleno lišće zahvljajući svetlu koje je stizalo kroz prozor. Fotografija koju sam napravio nije ispala dobro, a telefon nije jedini razlog zašto je to tako. Zapravo, često sam razmišljao o tome zašto fotografija nikad ne uhvati sve što oko vidi.
Kad sam prišao, primetio sam slov H pri dnu saksije. Podigao sam je i pročitao „Hoseok_ova saksija“. Nasmejao sam se. On je jedini od nas ovde doneo saksiju. Vrato sam je na mesto, ponovo je samo H bilo vidljivo. Pogledao sam malo bolje i video da je prozorska daska bila skroz ispisana. Zidovi i plafon, takođe. „Prođi ili umri“, imena neuzvraćenih ljubavi, sastanci, bezbroj imena - sve je postajalo bledo, jedva čitljivo.
Ova prostorija nije uvek bila školska ostava. Nekada je bila ispunjena učenicima. Puna tokom školske godine i prazna tokom raspusta. Da li su ti učenici bili poput nas? Da li su ih kažnjavali kad zakasne ili propuste čas? Da li su imali nemilosrdne profesore, kontrolne i ispitivanja kojima nema kraja? Da li je bilo profesora koji su đake prijavljivali direktoru?
Razmišljao sam da li se ime mog oca nalazi zapisano tu negde. Škola je za njega bila alma mater (latinski izraz – moje sveučilište). On veruje u to da se porodično dostojanstvo može održati samo ako se pohađa ista škola. Najzad, pronašao sam njegovo ime. Nalazilo se na sredini levog zida okruženo drugim imenima. Ispod imena stajala je kratka rečenica: "Sve je počelo ovde."
BTS Univerzum - početna strana
Коментари
Постави коментар