BTS Univerzum - vremenska linija LY: Answer 7
Imajte na umu - ovo je izmišljena priča koju su kreirali Big Hit i BTS! Vremenom, postala je poznata kao BU tj. BTS Universe (BTS Univerzum).
Taehyung
1. maj 2022.
"Hyung, da li je to sve? Da li još nešto kriješ od nas?" Prostoriju je ispunila tišina. Svi su me gledali.
Pogledao sam u Seokjin_a. On je pogledao u mene. Njegove oči su odavale iscrpljenost i bile su pune sažaljenja.. Neko me je uhvatio za ruku kako ne bih nastavio sa ovom temom. Nisam morao da gledam, znao sam da je to bio Namjoon, hyung.
"Kakve to ima veze sa tobom? Ti nisi moj pravi brat." Mogao sam da osetim kako Namjoon zuri u mene. Sklonio sam njegovu ruku bez podizanja glave. Znao sam da sam bez razloga ljut na njega. Ponovio sam reči koje sam čuo da hyung izgovara prilikom telefonskog razgovora – zato sam bio ljut, zato sam bio uznemiren. Njegove reči su bile tačne, godinu dana sam mlađi od njega, ali ja nisam njegov brat. Istina, ja bih morao da se brinem o sebi, ali još uvek sam bio uznemiren. Moj bes je rastao kako sam izgovarao reči. Nadao sam se da će me razumeti.
"Taehyung, žao mi je. Hajde da više ne govorimo o tome." Ove reči izgovorio je Seokjin hyung. Seokjin mi se obratio. On se meni izvinio, a Namjoon hyung nije uradio ništa. "Kako to misliš da stanem? Hajde, kad smo već počeli, da razgovaramo o svemu. Da li još nešto kriješ."
"Pričajmo napolju" - rekao je Namjoon pošto me je još jednom uhvatio za ruku. Bili smo napolju pre nego što sam uspeo da sklonim njegovu ruku. "Pusti me. Odakle ti pravo da me zaustavljaš? Šta ti znaš, hyung? Ne znaš ti ništa. Ti samo misliš da je on sjajan momak, zar ne?" Iznenada mi je pustio ruku. Posrnuo sam.
Ne, nisam posrnuo samo zato što mi je pustio ruku. Tom prilikom sam osetio još nešto. Osetio sam da se raspada sve što me je održavalo dugo vremena. Možda sam očekivao da me nikad neće pustiti, da će se opet naljutiti i povući me kao što je to već radio. Možda sam očekivao da me izgrdi kao pravi brat, kao neko ko vam je blizak i dragocen.
Ali hyung mi je pustio ruku, mogao sam samo da se nasmejem. "Biti zajedno, šta je tu toliko specijalno? Šta smo mi jedni drugima? Svi smo mi sami na kraju." To je taj momenat. To je momenat kada me je Seokjin udario.
Yoongi
2. maj 2022.
Čaršavi su se odmah pretvorili u plamen. Gomila stvari, izložena velikoj toploti je nestajala ili gubila
svoj oblik Nisam mogao da namirišem buđ, niti da osetim nadmoć vlage, nisam mogao ni da vidim tamnu svetlost. Ostala je samo bol - bol koju je prouzrokovao plamen, bol koji sam osećao u prstima. Vatra je bila negde između bezizražajnog lica mog oca i zvuka muzike koji opušta.
Ja i moj otac se potpuno razlikujemo. On nije razumeo mene, a ja nisam razumeo njega. Da li bih mogao da ga promenim ako pokušam? Verovatno, ne. Sve što sam mogao da uradim za njega jeste da se sklanjam i da se pravim gluv. Ponekad mi je padalo na pamet da moj otac nije onaj od koga pokušavam da pobegnem. Ali, ako to nije on, ko je? Osetio sam strah na trenutak. Od čega ja to bežim? Kuda treba da krenem kako bih bio slobodan. Sve je izgledalo nemoguće.
Učinilo mi se da mogu da čujem da me neko doziva, ali nisam skretao pogled sa plamena koji je izgledao kao da pleše. Nisam mogao da dišem. Ne znam da li je razlog bio dim ili bol. Više nisam imao snage da se pomerim. Bez obzira na sve, znao sam da je ono bio Jungkook_ov glas. Sigurno je uznemiren i ljut.
Možda se oseća loše zbog mene. Ja sam samo želeo da nestanem. Želeo sam da dim, da vatra, da se sve jednostavno završi. Jungkook je opet nešto rekao, nisam mogao da čujem. Spuštao sam pogled. Kada sam ponovo otvorio oči video sam štrokavu sobu u još štrokavijem svetu. Mislo sam da su to moji poslednji trenuci, video sam crveni plamen, beskrajan dim i uspaničeno lice Jungkook_a.
Hoseok
12. maj 2022.
Otvorio sam vrata koja su služila kao izlaz u slučaju nužde i jurnuo niz stepenice. Moje srce je lupalo kao da će da eksplodira. Mogu da se zakunem da sam na trenutak video lice moje majke u bolničkom
hodniku. Hteo sam još jednom da pogledam, ali su me zbunili ljudi koji su počeli da izlaze iz lifta.
Probijao sam se kroz nastalu gužvu, išao sam ka izlazu za hitne slučajeve - video sam da je tuda otišla.
Bez odmora, uznemiren jurio sam niz stepenice. "Mama!" Stala je. Okrenula se. Nastavio sam da letim niz stepenice. Video sam joj lice. Tada sam izgubio ravnotežu i krenuo da padam. Zatvorio sam oči, ali neko je prišao i uhvatio me za ruku. Pogledao sam ko je moj spasilac - Jimin je gledao u mene, njegov izraz lica je jasno govorio da je u šoku. Nisam stigao ni da mu se zahvalim, a moja glava je krenula da se okreće.
Tu je stajala žena, iznenađena svime što se događa. Dečak je stajao pored nje sa široko otvorenim očima, nije treptao. Ta žena nije bila moja majka. Nastavio sam da stojim na stepenicama zureći u nju.
Ne mogu da se setim kako sam se izvukao iz te situacije. Nisam ni pitao kako je Jimin uspeo da me uhvati dok sam padao. Moj um nije mogao da se fokusira na takve trivijalne detalje. Ta žena nije moja majka, a negde duboko u sebi ja sam to znao od samog početka. Prošlo je više od 10 godina kako me je ostavila u zabavnom parku. Danas bi morala da izgleda starije. Ukoliko se sretnemo, teško bih mogao da je prepoznam po izgledu. Zapravo, ja se jedva sećam kako je ona izgledala pre mnogo godina.
Kada sam pogledao iza mene, video sam da me Jimin prati - tiho, bez reči. Još tokom srednje škole, rekao mi je da je morao da ostane u bolnici, nakon napada usled kojeg je završio u hitnoj pomoći. Razmišljao sam o tome kako me je gledao dok je razmišljao kako da odgovori na pitanje da li želi da napusti bolnicu.
Da li je Jimin upao u istu zamku kao i ja, nesposoban da odluči da li da zadrži ili odbaci stara sećanja? Prišao sam mu. "Jimin. Idemo odavde."
BTS Univerzum
Beleške
Taehyung
1. maj 2022.
"Hyung, da li je to sve? Da li još nešto kriješ od nas?" Prostoriju je ispunila tišina. Svi su me gledali.
Pogledao sam u Seokjin_a. On je pogledao u mene. Njegove oči su odavale iscrpljenost i bile su pune sažaljenja.. Neko me je uhvatio za ruku kako ne bih nastavio sa ovom temom. Nisam morao da gledam, znao sam da je to bio Namjoon, hyung.
"Kakve to ima veze sa tobom? Ti nisi moj pravi brat." Mogao sam da osetim kako Namjoon zuri u mene. Sklonio sam njegovu ruku bez podizanja glave. Znao sam da sam bez razloga ljut na njega. Ponovio sam reči koje sam čuo da hyung izgovara prilikom telefonskog razgovora – zato sam bio ljut, zato sam bio uznemiren. Njegove reči su bile tačne, godinu dana sam mlađi od njega, ali ja nisam njegov brat. Istina, ja bih morao da se brinem o sebi, ali još uvek sam bio uznemiren. Moj bes je rastao kako sam izgovarao reči. Nadao sam se da će me razumeti.
"Taehyung, žao mi je. Hajde da više ne govorimo o tome." Ove reči izgovorio je Seokjin hyung. Seokjin mi se obratio. On se meni izvinio, a Namjoon hyung nije uradio ništa. "Kako to misliš da stanem? Hajde, kad smo već počeli, da razgovaramo o svemu. Da li još nešto kriješ."
"Pričajmo napolju" - rekao je Namjoon pošto me je još jednom uhvatio za ruku. Bili smo napolju pre nego što sam uspeo da sklonim njegovu ruku. "Pusti me. Odakle ti pravo da me zaustavljaš? Šta ti znaš, hyung? Ne znaš ti ništa. Ti samo misliš da je on sjajan momak, zar ne?" Iznenada mi je pustio ruku. Posrnuo sam.
Ne, nisam posrnuo samo zato što mi je pustio ruku. Tom prilikom sam osetio još nešto. Osetio sam da se raspada sve što me je održavalo dugo vremena. Možda sam očekivao da me nikad neće pustiti, da će se opet naljutiti i povući me kao što je to već radio. Možda sam očekivao da me izgrdi kao pravi brat, kao neko ko vam je blizak i dragocen.
Ali hyung mi je pustio ruku, mogao sam samo da se nasmejem. "Biti zajedno, šta je tu toliko specijalno? Šta smo mi jedni drugima? Svi smo mi sami na kraju." To je taj momenat. To je momenat kada me je Seokjin udario.
Yoongi
2. maj 2022.
Čaršavi su se odmah pretvorili u plamen. Gomila stvari, izložena velikoj toploti je nestajala ili gubila
svoj oblik Nisam mogao da namirišem buđ, niti da osetim nadmoć vlage, nisam mogao ni da vidim tamnu svetlost. Ostala je samo bol - bol koju je prouzrokovao plamen, bol koji sam osećao u prstima. Vatra je bila negde između bezizražajnog lica mog oca i zvuka muzike koji opušta.
Hoseok
12. maj 2022.
Otvorio sam vrata koja su služila kao izlaz u slučaju nužde i jurnuo niz stepenice. Moje srce je lupalo kao da će da eksplodira. Mogu da se zakunem da sam na trenutak video lice moje majke u bolničkom
hodniku. Hteo sam još jednom da pogledam, ali su me zbunili ljudi koji su počeli da izlaze iz lifta.
Probijao sam se kroz nastalu gužvu, išao sam ka izlazu za hitne slučajeve - video sam da je tuda otišla.
Bez odmora, uznemiren jurio sam niz stepenice. "Mama!" Stala je. Okrenula se. Nastavio sam da letim niz stepenice. Video sam joj lice. Tada sam izgubio ravnotežu i krenuo da padam. Zatvorio sam oči, ali neko je prišao i uhvatio me za ruku. Pogledao sam ko je moj spasilac - Jimin je gledao u mene, njegov izraz lica je jasno govorio da je u šoku. Nisam stigao ni da mu se zahvalim, a moja glava je krenula da se okreće.
Tu je stajala žena, iznenađena svime što se događa. Dečak je stajao pored nje sa široko otvorenim očima, nije treptao. Ta žena nije bila moja majka. Nastavio sam da stojim na stepenicama zureći u nju.
Ne mogu da se setim kako sam se izvukao iz te situacije. Nisam ni pitao kako je Jimin uspeo da me uhvati dok sam padao. Moj um nije mogao da se fokusira na takve trivijalne detalje. Ta žena nije moja majka, a negde duboko u sebi ja sam to znao od samog početka. Prošlo je više od 10 godina kako me je ostavila u zabavnom parku. Danas bi morala da izgleda starije. Ukoliko se sretnemo, teško bih mogao da je prepoznam po izgledu. Zapravo, ja se jedva sećam kako je ona izgledala pre mnogo godina.
Kada sam pogledao iza mene, video sam da me Jimin prati - tiho, bez reči. Još tokom srednje škole, rekao mi je da je morao da ostane u bolnici, nakon napada usled kojeg je završio u hitnoj pomoći. Razmišljao sam o tome kako me je gledao dok je razmišljao kako da odgovori na pitanje da li želi da napusti bolnicu.
Da li je Jimin upao u istu zamku kao i ja, nesposoban da odluči da li da zadrži ili odbaci stara sećanja? Prišao sam mu. "Jimin. Idemo odavde."
BTS Univerzum
Коментари
Постави коментар