BTS Univerzum - vremenska linija 4
Imajte na umu - ovo je izmišljena priča koju su kreirali Big Hit i BTS! Vremenom, postala je poznata kao BU tj. BTS Universe (BTS Univerzum).
17. jul - Seokjin govori o kraju školske godine, o nasmejanim učenicima koji se raduju raspustu, o susretu sa Hoseok_om i Jimin_om koji, vedri kao i uvek, ne mogu da veruju da Seokjin želi da što pre izađe iz škole - sada, kada nema nastave i učenja i kad je samo zabava pred njima...
"Ono što se dogodilo tog dana bio je definitivno nesrećan slučaj. Ništa nije planirano. Nisam imao pojma da će Jungkook i Yoongi biti u školskoj ostavi (skrovištu) baš u to vreme. Direktor je već neko vreme osećao da ih ja branim. Rekao je da će reći mom ocu da sam loš učenik. Morao sam nešto da kažem i tako sam ispričao o školskoj ostavi i otkrio da nam služi kao skrovište. To sam rekao samo zato što sam bio siguran da tamo neće biti nikoga. Međutim, to je dovelo do Yoongi_jevog izbacivanja. Niko nije znao da sam ja umešan u čitav slučaj." - Seokjin, 17. jul 2020.
Belešku završava prisećajući se prvog školskog dana...
"Sećam se prvog dana u školi. Svi smo kasnili i svi sm bili kažnjeni. Ipak, svi smo ostali nasmejani. Da... Ja sam taj koji je uništio ta vremena."
Seokjin je dva puta izdao prijatelja. Jednom svesno, a jednom ne. Jungkook je takođe imao neki uticaj na odluku o izbacivanju. Ipak, izgleda da je Yoongi svojim ponašanjem i izostancima sam najviše uticao na tu odluku - istina, da Seokjin nije uradio ono što opisuje u belešci Yoongi bi još neko vreme ostao u školi.
15. septembar - Jimin_u je događaj u Botaničkoj bašti promenio život. Mnogo vremena je provodio po bolnicama i zato često menjao škole. Borba sa depresijom i napadima je bila sve teža, a onda je došao u školu gde je upoznao Hoseok_a. Izgledalo je da sve kreće na bolje... A, zatim... Dok su čekali autobus, Jimin na stanici dobija napad i hitno ga prebacuju u bolnicu...
Hoseok u svojoj belešci govori o tom danu. O njegovom susretu sa Jimin_ovom majkom u bolničkoj sobi. Ona je uvek bila dobra prema njemu, ali je Hoseok bio siguran da je to samo zato što je on odrastao u sirotištu. Konačno, u bolnici ga je lagano odgurnula postavljajući jasnu liniju između njih. Hoseok je bio siguran da ona njega krivi za ono što se dogodilo njenom sinu. Belešku završava rečima...
"Nakon tog dana, Jimin se više nikad nije vratio u školu." - Hoseok, 15. septembar 2020.
28. septembar - Jimin u kratkoj belešci govori o boravku u bolnici, o tome kako su lekovi uticali na to da mu sve postane dosadno, o tome da ne želi da postane veliki problem...
"Danas ću slagati po prvi put. Gledaću doktora pravo u oči, pretvaraću se da sam namršten i reći - Ničega se ne sećam." - Jimin, 28. septembar 2020.
30. septembar - Iz Jungkook_ove beleške saznajemo da je on najviše bio vezan za njihovo skrovište (školsku ostavu). Tamo je odlazio svakodnevno i nadao se da će sresti svoje starije drugove. Ponekad su bili tu, ponekad ne. Ipak, nije mu smetalo ako je sam. Znao je, ako ih ne vidi tog dana, videće ih sutradan ili narednog dana. Prisećao se i dana kada su Yoongi i on uhvaćeni (nije znao da ih je Seokjin odao) i ćuški koje su dobili od profesora koji je insistirao na tome da oni provodeći vreme u skrovištu uče samo loše stvari...
"Sada, još jednom stojim ispred učionice (skrovišta). Želeo sam se da moji stariji drugovi budu unutra kad otvorim vrata. Očekivao sam da će se okrenuti ka meni dok igraju neku igru i pitati zašto kasnim. Zamišljao sam da Seokjin i Namjoon nešto čitaju, da Taehyung igra igrice, da Yoongi svira klavir, a da Hoseok i Jimin plešu.
Ipak, kad sam otvorio vrata tu je bio samo Hoseok. Skupljao je stvari koje su nam tu ostale. Samo sam stajao. Prišao mi je, zagrlio i izveo napolje. "Idemo, sad." Iza nas se čulo zatvaranje vrata. Tada sam shvatio. Ti dani su prošli i nikad se neće vratiti." - Jungkook, 30. septembar 2020.
25. februar - Iz Hoseok_ove beleške saznajemo da se plesom bavi od dvanaeste godine, kroz ispisane redove saznajemo da je sve počelo na nekom takmičinju gde je Hoseok dobio veliki aplauz od svojih drugova i da je tada po prvi put osetio da je dobar u nečemu. Ples mu predstavlja beg od stvarnosti i problema sa kojima se svakodnevno bori...
"Ja se smejem i kad sam tužan. Gutam lekove koji mi ne trebaju i ako znam da će, pošto ih progutam, sve početi da se raspada. Zato, kada plešem mogu da vidim drugačijeg sebe u ogledalu. To su trenuci kada sam siguran u sebe i smiren. To su trenuci u kojima zaboravljam svu teskobu koja me okružuje. Trenuci u kojima verujem da mogu biti srećan. Zato želim da na svaki način zaštitim te trenutke." - Hoseok, 25. februar 2021.
2020.
Jin često sebe krivi za sve loše što im se dogodilo...
"Ono što se dogodilo tog dana bio je definitivno nesrećan slučaj. Ništa nije planirano. Nisam imao pojma da će Jungkook i Yoongi biti u školskoj ostavi (skrovištu) baš u to vreme. Direktor je već neko vreme osećao da ih ja branim. Rekao je da će reći mom ocu da sam loš učenik. Morao sam nešto da kažem i tako sam ispričao o školskoj ostavi i otkrio da nam služi kao skrovište. To sam rekao samo zato što sam bio siguran da tamo neće biti nikoga. Međutim, to je dovelo do Yoongi_jevog izbacivanja. Niko nije znao da sam ja umešan u čitav slučaj." - Seokjin, 17. jul 2020.
Belešku završava prisećajući se prvog školskog dana...
"Sećam se prvog dana u školi. Svi smo kasnili i svi sm bili kažnjeni. Ipak, svi smo ostali nasmejani. Da... Ja sam taj koji je uništio ta vremena."
Seokjin je dva puta izdao prijatelja. Jednom svesno, a jednom ne. Jungkook je takođe imao neki uticaj na odluku o izbacivanju. Ipak, izgleda da je Yoongi svojim ponašanjem i izostancima sam najviše uticao na tu odluku - istina, da Seokjin nije uradio ono što opisuje u belešci Yoongi bi još neko vreme ostao u školi.
15. septembar - Jimin_u je događaj u Botaničkoj bašti promenio život. Mnogo vremena je provodio po bolnicama i zato često menjao škole. Borba sa depresijom i napadima je bila sve teža, a onda je došao u školu gde je upoznao Hoseok_a. Izgledalo je da sve kreće na bolje... A, zatim... Dok su čekali autobus, Jimin na stanici dobija napad i hitno ga prebacuju u bolnicu...
Jimin_u je jedan trenutak promenio život...
Hoseok u svojoj belešci govori o tom danu. O njegovom susretu sa Jimin_ovom majkom u bolničkoj sobi. Ona je uvek bila dobra prema njemu, ali je Hoseok bio siguran da je to samo zato što je on odrastao u sirotištu. Konačno, u bolnici ga je lagano odgurnula postavljajući jasnu liniju između njih. Hoseok je bio siguran da ona njega krivi za ono što se dogodilo njenom sinu. Belešku završava rečima...
"Nakon tog dana, Jimin se više nikad nije vratio u školu." - Hoseok, 15. septembar 2020.
28. septembar - Jimin u kratkoj belešci govori o boravku u bolnici, o tome kako su lekovi uticali na to da mu sve postane dosadno, o tome da ne želi da postane veliki problem...
Prazan krevet je asocijacija na prijatelja koji mu nedostaje...
"Danas ću slagati po prvi put. Gledaću doktora pravo u oči, pretvaraću se da sam namršten i reći - Ničega se ne sećam." - Jimin, 28. septembar 2020.
30. septembar - Iz Jungkook_ove beleške saznajemo da je on najviše bio vezan za njihovo skrovište (školsku ostavu). Tamo je odlazio svakodnevno i nadao se da će sresti svoje starije drugove. Ponekad su bili tu, ponekad ne. Ipak, nije mu smetalo ako je sam. Znao je, ako ih ne vidi tog dana, videće ih sutradan ili narednog dana. Prisećao se i dana kada su Yoongi i on uhvaćeni (nije znao da ih je Seokjin odao) i ćuški koje su dobili od profesora koji je insistirao na tome da oni provodeći vreme u skrovištu uče samo loše stvari...
Jungkook nema mnogo lepih uspomena...
"Sada, još jednom stojim ispred učionice (skrovišta). Želeo sam se da moji stariji drugovi budu unutra kad otvorim vrata. Očekivao sam da će se okrenuti ka meni dok igraju neku igru i pitati zašto kasnim. Zamišljao sam da Seokjin i Namjoon nešto čitaju, da Taehyung igra igrice, da Yoongi svira klavir, a da Hoseok i Jimin plešu.
Ipak, kad sam otvorio vrata tu je bio samo Hoseok. Skupljao je stvari koje su nam tu ostale. Samo sam stajao. Prišao mi je, zagrlio i izveo napolje. "Idemo, sad." Iza nas se čulo zatvaranje vrata. Tada sam shvatio. Ti dani su prošli i nikad se neće vratiti." - Jungkook, 30. septembar 2020.
2021.
Hoseok je lekove uzimao kako bi skretao pažnju na sebe...
"Ja se smejem i kad sam tužan. Gutam lekove koji mi ne trebaju i ako znam da će, pošto ih progutam, sve početi da se raspada. Zato, kada plešem mogu da vidim drugačijeg sebe u ogledalu. To su trenuci kada sam siguran u sebe i smiren. To su trenuci u kojima zaboravljam svu teskobu koja me okružuje. Trenuci u kojima verujem da mogu biti srećan. Zato želim da na svaki način zaštitim te trenutke." - Hoseok, 25. februar 2021.
Коментари
Постави коментар